Stavite zareze u rečenice, a zatim proverite da li su tačne.
Živele su jednom dve žabe. Tu su bili njeni prijatelji i živeli su u istom jarku. Samo je jedan od njih bio hrabar, snažan i veseo, a drugi nije bio ni ovo ni ono: kukavički lenji spavač.
Međutim, živela je sa svojom prijateljicom.
I jedne noći obojica su otišli u šetnju.
Ide šumskim putem i odjednom vidi: ima kuća. A pored nje je podrum kuće. I miriše veoma ukusno: buđave, vlažne pečurke. A to je upravo ono što žabe vole.
Brzo su se uvukli u podrum i počeli da se igraju i skaču. Skakali su i skakali i obojica su slučajno upali u lonac sa pavlakom.
I počeo da tone.
I naravno ne žele da se udave.
Onda su počeli da plivaju. Ali taj glineni lonac imao je veoma klizave visoke zidove i žabe nisu mogle da izađu odatle.
Ta žaba koja je bila lenja je malo plivala i mislila:
Još uvek ne mogu da odem odavde. Zašto se zezam ovde? Samo ću bespotrebno patiti. Radije bih se odmah udavio.
Mislila je tako da je prestala da žuri - i udavila se.
A druga žaba nije bila takva. Ona misli:
Uvek ću moći da udavim svog brata. Neće otići od mene. Bolje da idem na brzo plivanje. Ko zna, možda i uspem u nečemu.
Ali nažalost ne ide. Ako ne plivaš, nećeš daleko plivati. Lonac je mali, zidovi su klizavi - žaba ne može da izađe iz pavlake.
Ali ona ipak ne odustaje i ne odustaje.
Ništa – misli – pomeraću se dok god imam snage. Još uvek sam živ znači da moram da živim. I dalje – šta će biti biće.
I ovde se naša hrabra žaba poslednjim snagama bori protiv svoje žablje smrti. Počeo je da gubi pamćenje. Već puca. Već je vuku na dno. I još uvek ne odustaje. Radi sa šapama. On pomera šape i misli:
Neću odustati! Idemo žaba smrt!
I odjednom - šta je to? Odjednom naša žaba oseti da pod njenim nogama više nije pavlaka, već nešto čvrsto, tvrdo, pouzdano, nešto slično zemlji. Iznenađena, žaba je pogledala oko sebe i videla da u loncu više nema pavlake, a žaba stoji na parčetu putera.
Šta se desilo? - misli žaba. - Odakle je došao puter?
Iznenadila se, a onda shvatila: uostalom, i sama je šapama tukla čvrst puter od tečne pavlake!
Pa, misli žaba, znači dobro sam uradio što se nisam odmah udavio.
Pomislila je, iskočila iz lonca i otrčala kući u šumu.
A druga žaba je ostala u loncu.
I nikad više ta golubica nije videla beli svet, i nikada nije skakala i nikada ne zakvakala.
Dobro dobro! Da budem iskren, sam si kriv. Ne odustaj! Ne gubi nadu! Ne umri pre smrti!
